У периоду од 11. до 14. маја 12 ученика наше школе у пратњи 5 професора, а на позив Техничке школе у Охриду, посетило је Охрид. Током посете Охриду, ученици су били смештени код својих другова и другарица, а професори у хотелу Тино. Ученици и професори су у току посете обишли многе знаменитости овог прелепог града.

Охрид је према мишљењу многих један од најлепших градова у Северној Македонији. Да је ово место прави драгуљ Северне Македоније довољно говори податак да је Охрид на листи Унескове светске баштине од 1980. године.

Стари део Охрида је препознатљив по својим уским улицама, прелепим црквама и тврђавама које бисте у току своје посете овог места требало да посетите. О свим знаменитостима које смо посетили причао нам је професор историје из школе у Охриду.
Самуилова тврђава је једна од најпопуларнијих знаменитости Охрида која је смештена у старом делу града. Она представља средњовековно утврђење цара Самуила (иако своје порекло вуче из периода пре Христа).Сматра се да је “скицу” данашњег облика тврђава добила у 10. Веку, када је Самуил пребацио своју престоницу из Преспанског језера у Охрид. Од 19. века почело је претварање ове тврђаве у културно-историјски споменик, док су задње реконструкције на објекту урађене почетком овог века.

Црква Свети Јован Канео налази се на стени са које се пружа предиван поглед на само језеро у оближњем селу Канео. Управо се са овог места праве најлепше фотографије Охридског језера. Сматра се да је ова црква изграђена крајем 13. века. Саму цркву карактерише јак утицај јерменске и византијске културе, што се одражава на архитектонски стил објекта.

Манастир Светог Пантелејмона или црква Светог Климента налази се у Плаошнику, археолошком и религијском делу старог града Охрида. Овај религијски објекат данас представља реконструкцију храма које своје корене вуче из 19. века, када га је Свети Климент подигао. Поред тога, овај манастир данас симболизује један од најстаријих споменика словенске културе у свету.
Постоји веровање да је овај манастир подигао Стари Климент на темељима старог храма како би он био центар за описмењавање (учење ћирилице) својих ученика. Са тог аспекта, овај манастир можемо тумачити као и један од споменика словенске писмености.

Манастир Свети Наум је удаљен 30 км од Охрида, изнад којег се издиже планина Галичица. Ова знаменитост македонског градића представља незаобилазну атракцију коју морате посетити. Са овог манастира се пружа прелеп поглед на само језеро, а и сам амбијент овог локалитета је заиста пријатан за сваког туристу. Поред дивљења и уживања у природи овог места, можете видети и паунове који су карактеристични за овај манастир. Препорука је да будете веома опрезни са пауновима јер могу постати веома агресивни уколико осете опасност.

Црква Свете Софије је лоцирана у центру старог охридског града. Она поседује дугу историју и традицију која своје корене вуче још од, претпоставља се, 19. века. Током периода владавине Османског царства, претворена је у џамију, док свој савремени изглед добија у 14. веку.

Ова црква има велики културолошки и историјски значај за, јер се у њој налази велики број фресака које датирају из периода 11. и 12. века.

Антички театар се налази у непосредној близини Самуилове тврђаве. Сматра се да је изграђен у периоду између 2. и 3. века п.н.е. и због тога он представља важан антички споменик.

Процењује се да је капацитет театра износио око 5000 места, што износи просечан капацитет фудбалских стадиона из држава бивше Југославије. Некада су се на овом месту одржавале гладијаторске борбе. Поред тога, верује се да је театар место погубљења многих хришћана током њиховом некадашњег прогона.

Данас театар служи за одржавање културних манифестација у Охриду, што се лако може закључити на основу бине која се овде налази.

На путу за Наум налази се Музеј Залив на коските (костију) где нас је дочекао занимљив призор сојеница на Охридском језеру. Овај локалитет је откривен 1977. године и на њему су нађени археолошки остаци из периода од 1.200. до 600. године пре нове ере. Рониоци су нашли много костију животињског порекла (претежно јелена) и по томе је овај залив, а и музеј добио име. Осим тога, код остатака римске тврђаве на дубини од три до пет метара на дну језера, наишли су на дрвене стубове као и на грнчарију из тог периода. На основу тога установљено је да је овде било насеље од сојеница – кућа направљених од блата и сламе на дрвеним стубовима. Тако је реконструисано насеље у коме је приказан начин на који су тада живели људи. Занимљиво је да су неки артефакти изложени у води и на тај начин се штите од могућег пропадања. Утисак нам је да је ово добар начин да се модерном човеку приближи
време у којем су живели његови далеки преци.


А после разгледања, заједнички ручак за ученике и професоре. Поподне слободно, шетње поред језера, увече излазак. Дивно и прелепо дружење.

Недеља, јутарњи сати, састанак у школи и опроштај од љубазних и гостопримљивих домаћина. Путовање према Ваљеву испуњено причама и утисцима које смо понели из овог прелепог града и пријатељство за сва времена.