Захваљујући дугогодишњој успешној сарадњи са Аустријским културним форумом из Београда отворена је у нашој школи документарна изложба “Архитектура у Салцбургу – од барока до савременог доба”.

Изложбу су отворили наши драги пријатељи из  Музичке школе „Живорад Грбић“, ансамбал „Piccolissimo“ са диригенткињом Зораном Белушевић, који је на флаутама извео Моцартов "Менует" и музиком  улепшало овај догађај.

Професорка немачког језика Душица Рајевац, организатор изложбе, направила је паное на којима се налазе занимљивости о Салцбургу и малу изложбену поставку сувенира из овог града. У припреми и изради учествовала је Ружица Радовановић, професорка српског језика и књижевности, а чланови секције немачког језика припремили су пано на немачком језику о туристичким атракцијама у Салцбургу. Изложени су и проспекти и часописи туристичке организаје града Салцбурга, које су нам љубазно послали, захваливши нам се на жељи да организујемо изложбу о њиховом граду. 

Посетиоци су током обиласка изложбе били у прилици да преко веб камере, уживо, у реалном времену, виде Салцбург и уживају у Моцартовим делима, која су се чула са разгласа.

На 17 паноа документарне изложбе представљена су најзначајнија архитектонска решења у Салцбургу и околини, као и текстови са детаљима о идејној позадини и историјском контексту у коме су настајала.

Салцбург се све до првих година 19. века налазио у посебној политичкој позицији као самостална архиепископија, чији надбискупи су имали епитет владара, а узор им је био Рим. Ангажовали су италијанске градитеље и на тај начин допринели да се Салцбург развије у изузетан барокни град.

Чувени барокни архитекта Јохан Бернхард Фишер фон Ерлах створио је разне зграде, мајсторска дела високог барока у самом граду и у покрајини Салцбург. Универзитетска црква (или Црква колегија) се сматра једним од његових главних дела и убраја се у најважније барокне цркве у Аустрији.

Поред упечатљивих здања која су подигли црквени владари почевши од замка, преко катедрале и других цркава до резиденције и зграда капитола, али и разних градских здања која су припадала већим манастирима, па све до тврђава Мирабел и Хелбрун, постоји још и мањи број великих племићких палата, које су, попут грађанских зграда, имале импозантна унутрашња дворишта и галерије, а које остављају изузетан утисак.

За даљи развој архитектуре био је пресудан све већи значај рекреативног и културног туризма. Пример у том смислу је Бад Гаштајн, бања која је изграђена око спектакуларног водопада.

Критика негативних резултата реконструкције након Другог светског рата, 1970-тих година је довела до оштрих контроверзи у Салцбургу. Путем „реформе архитектуре“ из 1983. године, успешно је спроведен пројекат који је широм Европе привукао пажњу, а чији исход је резултирао грађевинским објектима који су привукли међународну пажњу.

Ова изложба је од посебног значајна за наше ученике грађевинске струке, али и све нас, као одличан пример добре праксе, јер сви треба да тежимо ка развоју савремених и одрживих урбанистичких планова, који уважавају интересе грађана и јавности и који укључују обнову старих зграда, која је усмерена ка очувању и обнови културног наслеђа.

Многи градови широм света, попут Салцбурга, воде рачуна о свом културном наслеђу и истовремено се истичу по својим иновативним урбанистичким плановима и пројектима.

Непланска градња и рушење старих зграда, тзв. „урбоцид“, може имати озбиљне последице по околину, укључујући губитак културног наслеђа, деградацију архитектуре и урбане естетике, пренасељеност, гужве у саобраћају, загађење ваздуха, мањак зелених површина, проблеме у управљању отпадом и смањен квалитет живота за локално становништво. Све ово може довести до напуштања градских подручја и миграција становништва у друге градове и земље, а то је оно што никако не желимо.

Отварању су, између осталих, присуствовали и ученици Медицинске школе са професорком немачког језика Иваном Вујић и ученици Гимназије са професорком биологије Надом Нешковић. 

Документарна изложба “Архитектура у Салцбургу” може се погледати сваког радног дана до 10. марта 2023. године.