Изложба „Чија је мустра бечка?"

: Објављено 24 новембар 2022

У сарадњи са Аустријским културним форумом у Техничкој школи је 21. новембра 2022. године отворена изложба "Чија је мустра бечка?". На 12 плаката представљени су аустријацизми који се користе у српском језику. За дизајн плаката била је задужена Милица Ђоковић, док је илустрације урадио Марко Шерер.

Немачки језик има три варијетета – тзв. „немачкиˮ, „аустријскиˮ и „швајцарскиˮ који се даље гранају у различите дијалекте. Године 1951. је први пут издат „Аустријски речник“ (Dasösterreichische Wörterbuch) са око 20.000 речи карактеристичних за аустријски варијетет. Фразе и издвојене речи, богато илустроване, које су исписане на плакатима део су немачког језика, али са особеностима које се само могу пронаћи и чути у Аустрији и њиховом речнику.Колики је утицај језика сведочи и то да се многи изрази и фразе из једног говорног подручуја преносе у друго, не само у оквиру земаља које припадају истој језичкој породици, већ и много даље. Поред језичког преплитања, велико је повезивање и на пољу културе.Ова изложба открива колико има језичких разноликости и сличности. Често у свакодневномговору користимо неке изразе и фразе, а да не помислимо на њихове корене.

Парадајз, карфиол, банкомат, палачинке, кригла, фијакер, шустер, блуза, шминка, фен, виклери, шнала, штикла, веш-машина, шпорет, шпајз, кифла, переца, кнедле, штрудла, динстање, кугла,шнит, торта, келнер, флаша и шанк само су неки од мноштва германизама у нашем језику. Германизми су речи преузете из немачког језика и прилагођене другом језику. Посебно су карактеристични за језике народа који су били под влашћу аустроугарског царства или под утицајем германске културе.

Раздобље најснажнијег немачког утицаја на српску културу и језик били су 18. и 19. век и прва половина 20. века. Бројна немачка мањина, која је све до краја 2. светског рата живела у Војводини, као и наши људи који су се у последња два века школовали или на други начин образовали, обучавали или радили у земљама немачког немачког говорног подручја, допринели су утицају немачког на српски језик. Овај утицај се наставио и шездесетих година прошлог века, па до наших дана. Више стотина хиљада наших људи потражили су и нашли посао у земљама немачког говорног подручја.

Утицаји немачког језика одвијао се и преко превода научне литературе и лепе књижевности, чиме је наш лексички фонд обогаћен највећим делом калковима (термин који се употребљава да означи стварање нових речи у једном језику по угледу на речи из других језика), али је он приметан и у синтаксичким структурама.

Германизми у српском језику занимљив су предмет истраживања и за германистику и за славистику, а нарочито за тзв. германославистику – дисициплину која се бави управо немачко-словенским историјским, културним, књижевним и језичким везама. Постоје бројни научнирадови, који се баве овом темом. Један од првих истраживача био је академик др Милош Тривунац (1876-1944), оснивач Катедре за немачки језик и књижевност и професор Филозофског факултета Универзитета у Београду од њеног оснивања 1905. па све до 1944. године.

Германизми су занимљиви и за изучавање у школама на настави српског и немачког језика. На пример дело Стевана Сремца „Поп Ћира и поп Спира“ врви од германизама што је одраз мултикултуралности простора у ком јунаци живе. На часовима немачког језика изучава се порекло речи. У нашем језику има преко тридесет хиљада истих или сличних речи које су преузете из немачког језика или је реч о интернационализмима, па ову мешавину немачког и српског зовемо Дербиш (Derbisch), реч која је настала од немачких назива за немачки (Deutsch – дојч) и српски језик (Serbisch – зербиш).

Чланови секције немачког језика припремили су изложбу о германизмима у нашем језику и особеностима немачког језика у Аустрији.

Изложба је отворена до 5. децембра 2022. године.