У сарадњи са Аустријским културним форумом професорка немачког језика Душица Рајевац организовала је изложбу ,,Паул Целан - међу речима".  На отварању изложбе посетиоци су имали прилику да чују тонски запис песме ,,Фуга смрти" у извођењу самог Паула Целана (https://youtu.be/gVwLqEHDCQE), а потом је Иван Пантић, IV-3 одрецитовао превод те песме.
 
 
Паул Целан је најзначајнији лиричар немачког језика у другој половини 20. века.
 
Аутор светски познате песме „Фуга смрти“, оставио је дело за собом које и даље има у себи нешто загонетно и представља изазов за интерпретације. Целог живота бавио се Холокаустом, а Целана су у књижевности често називали „песником без завичаја“. Једина домовина је за Целана била језик, није имао другу. Немачки језк је за њега била једина тачка идентитета. То је језик његове мајке, али и језик њених убица.  Та амбивалентност ће означити његово укупно дело.
 
Паул Целан – право име Паул Анчел (Paul Antschel) – рођен је 23. новембра 1920. године у Черновцима, румунској Буковини, у породици немачких јевреја циониста. Већ као младић бавио се лириком, на њега је снажно утицао Рајнер Марија Рилке. 
 
Године 1938. уписује студије медицине у Туру (Француска), али их убрзо напушта. Већ следеће године се враћа у родно место (које ће 1940. године бити прикључено СССР-у) и уписује студије романистике.
 
Године 1941. нацисти окупирају Черновце, а његова је породица 1942. године депортована у концентрациони логор. Читава породица је страдала у логору, само је млади Паул стицајем срећних околности преживео. У ослобођене Черновце ће се, након бекства из логора, вратити 1944. године, где ће наставити са студијама романистике.
 
Од 1945. до 1947. године (када и објављује своје прве песме на румунском језику у часопису "Агора") ради као преводилац у Букурешту. 
 
Паул Целан је 1947. године емигрирао у Беч у коме се прикључио бечкој уметничкој сцени надреалистичких сликара и књижевника (‘’Група 47’’.
 
Након кратког боравка у Бечу сели се у Париз. Од тада песме пише искључиво на немачком језику.
 
Студира германистику и лингвистику и након тога ради на Ecole Normale Ецоле Нормале Supériure као лектор немачког језика. Преводи разна књижевна дела на немачки језик. Нарочито се бавио питањима језика. Своју прву књигу објавио је 1948.,
 
Године 1958. награђен је књижевном наградом града Бремена, а 1960. добија значајну немачку књижевну награду "Георг Бихнер" ("Georg Büchner Preis"). Године 1964. Награђен је великом наградом за уметност Северне Рајне-Вестфалије.
 
У Паризу, 20. априла 1970. године, Паул Целан скоком у Сену одузима себи живот. Није оставио опроштајно писмо. Али на његово писаћем столу је пронађена отворена биографија Фридриха Хелдерлина. На страници је била подвучена реченица: „Понекад се тај геније смрачи и пропада у горки бунар свог срца“.
 
Изложба је отворена 24.10.2022. године и траје до 7.11. 2022. године.